Фотопоэзия "Береза"

БРЕЗА
 
На ветру трепери златним дукатима,
без заштите, сама, на пропланку стоји,
летос је пружала хладовину свима,
сад јесење дане усамлъена броји.
Раскошне јој гране златом окићене
ветар благо чешља као златну косу;
по заласку Сунца, у вечери снене
сву лепоту своју она ноћи просу.
Иако је сама, музиком се теши
и дукати златни на ветру јој брује,
па се у самоћи често и насмеши,
јер воли да ветар њене звуке чује.
А ветар ће да их са собом понесе,
да музику њену другоме поклони,
па када се врати њој ће да донесе
одговор да са њим још лепше зазвони.
Радмило Ристић